Planiranje tokom pandemije: Zašto planiram kada je sve neizvesno?

Pojava korona virusa je uticala na transformaciju naše svakodnevnice i dosta naših planova i želja je palo u vodu. Ipak, izgleda da planiranje može biti jedan od načina da vratimo kontrolu nad našom svakodnevnom rutinom i smanjimo stres tokom pandemije.

U proteklih godinu dana od mnogih poznanika sam čuo kako su odustali od planiranja jer više nisu mogli da podnesu da im svi planovi propadaju. To je potpuno razumno, posebno u situaciji kada nam je svakodnevna rutina narušena i kada živimo u stalnoj neizvesnosti. Kako da bilo šta planirate kada ne znate da li ćete sutra ići na posao, da li ćete moći da završite neke obaveze (koje nisu nabavka osnovnih namirnica), da li ćete opet odložiti viđanje sa prijateljima jer su uvedene nove hitne mere? Ako bih morao sa par reči da opišem proteklih godinu dana to bi bilo: neizvesnost, odlaganje, otkazivanje. Dakle, nije baš bila neka godina za pravljenje i realizovanje planova, ili jeste?

Da li ste nastavili da planirate i da li vam je to pomoglo da lakše prevaziđete stresne situacije tokom pandemije? Odgovorite na ovom linku i preuzmite kupon za besplatnu dostavu za kupovinu planera. Vaše odgovore ćemo rado objaviti na kraju ovog teksta.

Svi smo na neki način osetili uticaje Covida-19, verovatno nema osobe na svetu kojoj neki planovi nisu propali, ili se u nekom momentu nije osećala izgubljeno, anksiozno. I pored sve neizvesnosti i konfuzije trudio sam se da pravim planove i postavljam mini ciljeve svaki dan. Neki su bili mali, ali jako važni u najtežim momentima kada baš i nisam imao volju za bilo čim osim da ispratim sednicu Kriznog štaba u 15h. U nastavku teksta sam pokušao da sažmem neke pozitivne aspekte planiranja koji su mi pomogli da se osećam bolje i smanjim stres.

Rutina

Početak vanrednog stanja sam dočekao u inostranstvu i imao dodatno stresan početak pandemije, ako želite da znate više o tome možete pročitati ovde. Tih prvih nedelja (u izolaciji) sam bio nervozan, besan i bez preteranog elana da bilo šta uradim. Jednoj stvari sam uspevao da se posvetim svaki dan, svom planeru i bullet dnevniku. Nastavio sam redovno da ispisujem planove kako bi svaki dan dobio neki smisao. Neke svakodnevne aktivnosti sam pretvorio u važne obaveze i to mi je pomoglo da ne potonem u očaj. Održavanje postojećih i stvaranje nekih novih rutina mi je bio glavni cilj prošle godine. Nove okolnosti su zahtevale neke izmene u životnom ritmu. Moja glavna rutina je bila da ujutru (nakon što prošetam Mošu i Žuki) barem 10 minuta uz kafu posvetim svom planeru. To je bio jedan od načina da idem napred jer sam znao da dokle god stavljam nešto na papir i planiram, verujem da će u budućnosti situacija postati bolja.

Budućnost

Osećaj da imam plan za danas, za sutra, za sledeću nedelju, mesec, drugi je važan aspekt planiranja koji mi je pomogao da se osećam bolje. Verujem da su mnogi od vas kao i ja pravili spiskove za kupovinu, plan obroka i spisak serija koje ćete gledati tokom lockdown-a. Meni su svi ti spiskovi i planovi ulivali osećaj sigurnosti i davali neki smisao. Trudio sam se da budem skoncentrisan na budućnost i minimalizovanje negativnih uticaja pandemije. Razmišljao sam kako da se osećam sigurnije i da se fokusiram na stvari koje mogu da kontrolišem. Dok sam istraživao o planiranju u kriznim situacijama saznao sam za teoriju „proaktivnog suočavanja“ (proactive coping) koja je razvijena krajem XX i početkom XXI veka u različitim studijama nekoliko autora. Schwarzer i Taubert (2002) smatraju da je proaktivno suočavanje orijentisano na nadolazeće izazove koji se vide kao potencijal za razvoj ličnosti. Proaktivno suočavanje je kada rizike za ostvarivanje ciljeva i planova ne vidimo kao pretnju ili gubitak, već kao lični izazov. Takođe, kada očekujemo stresne događaje pre nego što se oni pojave, možemo preduzeti određene mere da bi izbegli ili umanjili njihove efekte. U nekim studijama se pokazalo da planiranje može dovesti do smanjenja stresa . Čak i planiranje bez jasnog datuma, npr. plan da idemo na putovanje jednom kada situacija postane bolja može pomoći da se osećamo bolje. Ovakav plan nam uliva nadu i pomaže nam da imamo osećaj kontrole nad budućnošću.

---

Paketi za planiranje

• Bullet dnevnik paket 1: Luna 2 + tefter B6 + bukmarker = 1600 RSD
• Bullet dnevnik paket 2: Luna 2 + pernica + tefter B6 + bukmarker = 1950 RSD
• Luna 2 + pernica = 1800 RSD

---

Kontrola

Pandemija je razotkrila da lako izgubimo kontrolu nad našom svakodnevnicom. Činjenica je da na mnoge stvari koje su nam se desile prošle godine nismo mogli da utičemo. Meni je osećaj anksioznosti dodatno povećavalo stalno isčekivanje novih mera i činjenica da se (makar u slučaju Srbije) mere donose danas za sutra. Jedna stvar koju sam sigurno mogao i dalje da kontrolišem je moj planer i planiranje. Naravno da nisam mogao da realizujem sve planove i obaveze (nikad više stvari nije odloženo i pomereno) već je sam čin planiranja meni davao osećaj da držim neke konce u rukama. Dok planiram i zapisujem u svoju Lunu, to je vreme kada sam fokusiran na sebe, to je prostor koji ja kontrolišem i to što zapišem je moj plan za budućnost. Osećaj da barem nešto imam pod kontrolom u trenucima kada sve deluje haotično je dragocen i važan za očuvanje mentalnog zdravlja.

Samorefleksija

Verovatno više od 50% planova koje sam zapisivao nisam realizovao i mogao bih da se zapitam koja je onda poenta, zašto sam uopšte planirao i zapisivao? U normalnim okolnostima ova količina nezavršenih obaveza bi mi stvorila ogromnu frustraciju, ali planiranje tokom pandemije može biti uspešnije ako malo promenimo pristup. Za mene planiranje nije samo zacrtani put kojeg treba slepo da se držim – neke ideje, želje i planovi postaju nevažni posle nekog vremena ili prosto nije pogodan trenutak za njihovu realizaciju. Zapisivanje mi pomaže da budem svestan šta nisam realizovao i zbog čega, a tako postajem spremniji za neke buduće izazove. Moji planeri su retrospektiva mojih ideja, odluka, uspeha i neuspeha. U svakom trenutku mogu da se osvrnem na planove iz prošlosti koje nisam realizovao i da razmislim da li je možda sada trenutak da im se ponovo posvetim ili su postali nebitni. Ja ne planiram da bih samo imao šta da štikliram, već da bih bio svesniji u kom pravcu idem i kako sam tu došao.

Osećaj zadovoljstva

Ne želim da umanjim osećaj zadovoljstva kada štikliram uspešno realizovanu stavku iz to-do liste. Svaki uspešno obavljen zadatak dovodi do oslobađanja dopamina (hormona sreća) što dosta utiče i na našu motivaciju. To može da podigne elan ili prosto dovodi do nekog osećaja olakšanja. Ponekad primenim jedan trik, smisleno postavim male zadate koje lako realizujem i tako malo podignem svoj elan. Ipak , meni je veće zadovoljstvo sam proces planiranja koji uključuje razmišljanje o mogućim načinima za realizaciju cilja, potencijalnim preprekama, različitim scenarijima i eventualnim neuspesima. To je upravo onaj princip koji je opisan u teoriji proaktivnog suočavanja. Planiranju pristupam kao igranju neke igrice i verujem da ne postoji loš plan, već postoji ili ne postoji plan. Ako imamo plan možemo i da ga promenimo, ako ga nemamo onda smo prepušteni tuđim planovima.

Napomene za kraj

Želim na naglasim da mi je jasno da planiranje nije svima važno i da neće svima ni prijati, posebno ako prihvatimo da i dalje živimo u neizvesnoj svakodnevnici. Nekada nam neostvareni planovi mogu stvoriti dodatne frustracije, zato je dobro da makar dok traje pandemija imamo malo fleksibilniji odnos prema planiranju i da imamo malo više razumevanja sami za sabe. Nije smak sveta ako kasnite, ako danas niste ništa uradili, ako ste nešto zaboravili, u redu je i niste vi krivi. Ne želim da prodajem mantru kako će vam planiranje tokom pandemije pomoći da vam sve bude bolje u životu, to je samo jedan od načina da organizujete svoj život, a meni pomaže da smanjim stres. Neko voli da planira i to ga usrećuje, nekome je to dodatni teret i to je u redu. Ako do sada niste koristili planer, možda vam pomogne da lakše prođete kroz neke stresne situacije. Ako već uveliko planirate, nastavite, nemojte da odustanete ni onda kada sve deluje besmisleno.

Zanima me kakvo je vaše iskustvo sa planiranjem u vreme svakodnevne neizvesnosti. Da li ste nastavili da planirate i da li vam je to pomoglo da lakše prevaziđete stresne situacije tokom pandemije? Na ovo pitanje možete da odgovorite na ovom linku. Pošalje odgovor i preuzmite kupon za besplatnu dostavu za kupovinu planera. Vaše odgovore ćemo rado objaviti u tekst.

Pročitajte odgovore koje smo već dobili:

Hristina Cvetičanin Knežević – Planiranje je veoma važan deo moje svakodnevnice – daje mi osećaj kontrole nad svojim vremenom i svojim životom i na taj način utiče na anksioznost koja je moj verni pratilac još od puberteta. I u tom kontekstu, pandemija COVID19 me je bukvalno razbila na komade jer je apsolutno sve bilo van moje kontrole. Sa jednim gratis momentom – mart 2020. sam dočekala u gipsu, sa višestrukim prelomom ruke i operacija je još uvek bila opcija u trenutku kada je Banjica, gde sam se lečila, postala COVID bolnica. Dodatno, kao jedina mlađa od 65 godina, jedina sam mogla da izađem i obezbedim namirnice za tri domaćinstva. U tom smislu, ne samo da je anksioznost probila sve granice, već je bilo potrebno i pametno isplanirati akciju nabavki, dok je uopšte moguće izaći napolje, i to sa gipsom koji me je usporavao, kao i dostavu namirnica na različite adrese. Luna i bullet journaling su mi u tome pomogli – imala sam papir kao bezbedan prostor da “istresem” svoje brige u naletima iscrpljujuće anksioznosti, a dodatan osećaj mira mi je davalo to da sam tačno znala kada šta kupujem i za koga. Dodatno, imala sam crno na belo spisak urađenog, jer sam se ipak, u svom tom haosu u kom nisam znala gde bijem, osećala užasno beskorisno i ograničeno, i svojim telom ali i pandemijskim merama. 

Jovana Milićević – Reč planer u periodu (godini) kada svi planovi propadaju možda zvuči kao joj tu nije mesto. Ali naprotiv. Ja sam planer koristila i više nego prethodnih godina, čak i Lunu, koju sam inače čuvala za specijalne prilike i planove. Jer me je period iza nas baš naterao da shvatim da je svaki i svakodnevni elan s kojim sednem da nešto upišem i isplaniram vredan. Shvatila sam da je skroz ok ako se planovi precrtaju. Ako su napisani, pa nisu ostvareni. Ako su napisani neki manji, nebitni. Upisivala sam spiskove za DM i prodavnicu, jer su neko vreme bili jedini život i kontakt sa spoljnim svetom, pisala sam spisak za more i ako nisam znala da li ću uspeti da odem, prepisivala sam pet puta spiskove za stvari koje nikako da se ostvare. Jer čak i takve, još uvek neostvarene, zapisane žive. Život se pauzirao, planovi nisu.

---

Možda vas zanima

---

Ponuda planera