Zahtevajte vreme po vašoj meri

Sporije, umerenije, kvalitetnije

Koliko često izgovorite „nemam vremena“? Da li ste se zapitali zašto ne stižete da uradite sve sa liste obaveza? Ukoliko jeste, verovatno je već počelo da vas frustrira da stalno negde jurcate i radite pod pritiskom rokova. Vreme je da prestanete da jurcate i oslobodite vaše vreme za stvari koje vas zaista ispunjavaju.

Sa ovim tekstom kreće Manonija blog i serija tekstova koji će se baviti organizacijom vremena, postavljanjem ciljeva i prioriteta, produktivnošću, planiranjem i slobodnim vremenom, jednostavnije rečeno tema bloga je kvalitetniji život. Ono što mene zanima i o čemu želim da diskutujem je kako da povećanjem kvaliteta naših života ujedno pružimo otpor društvu u kome je svaki naš trenutak, pokret i pogled monetarizovan. Počinimo borbu za vreme po vašoj meri.

Često od poznanika čujem kako nemaju vremena, ništa ne stižu, stalno jurcaju itd. Ukoliko često imate slične izgovore i osećanja svakako niste usamljeni u tome. Činjenica je da živimo u društvenim okolnostima koje nam ni malo ne olakšavaju da dostignemo naše cilje i snove. Da budem iskren i sam sâm često upadao u tu kolotečinu, ali uspeo sam dosta toga da promenim, pre svega svoje navike i prioritete, i da jurcanje svedem na minimum.

Zašto nemamo vremena?

Kada pričam sa ljudima zašto nemaju vremena, najčešće će kao razloge navesti da: previše rade, pretrpani obavezama, imaju deadline, moraju nešto hitno da završe. Iako je teško prihvatiti, ovo su uglavnom posledice više faktora. Ne treba zanemariti činjenicu da živimo u kapitalističkom ekonomskom uređenju koje nas tera da radimo više poslova u isto vreme, multitaskujemo, a da pri tom nismo ni približno zadovoljni kvalitetom života. Iako je dosta izazovno, uz bolju organizaciju, bolje postavljene prioritete i ciljeve možemo pokušati da poboljšamo kvalitet našeg života. Moramo da se borimo da povratimo vreme koje će biti samo za nas. Ako bih morao da navedem pet razloga zašto ne stižem da uradim sve što sam želeo, to su:

• manjak fokusa
• nejasni prioriteti i ciljevi
• manjak pauza i odmora
• obaveze/poslovi sa oznakom HITNO
• beskonačne mogućnosti za prokrastinaciju (tv, net, društvene mreže, i u mom slučaju moram da izdvojim Wikipediju).

Danas smo suočeni smo sa više prepreka nego ikada pre u istoriji čovečanstva. Konstantno smo bombardovani gomilom sadržaja koje naš mozak ne može da obradi, i koje nam otežavaju fokusiranje. Koliko puta dnevno vam se desi da prekinete neku aktivnost zbog poruke, maila ili notifikacije na telefonu? Ova ometanja mnogo utiču na produktivnost. Jednom kada prekinete sa nekom aktivnošću potrebno vam je oko 10 minuta kako biste se ponovo fokusirali.

Istina je da neprestano radimo stvari da otežamo posao našem mozgu. Uglavnom repetativne radnje: skrol, refreš, klik, lajk, pa sve to ponovo. Istraživanja pokazuju da prosečan korisnik interneta dnevno provede 135 minuta na društvenim mrežama, dok prema istraživanjima kompanije Nielsen prosečna odrasla osoba u Americi provede više od 11 sati u interakciji sa različitim digitalnim sadržajem. Pitanje je da li stvarno želimo da provodimo ovoliko vremena sa digitalnim uređajima i ispred ekrana?

Istina o vremenu

Pre nego što dođemo do nekih konkretnih predloga hajde da prođemo kroz neke brojke kako bismo razumeli zašto nemamo vremena. Za ove potrebe uzećemo neke prosečne najosnovnije vrednosti. Svi raspolažemo sa po 168 sati nedeljno. Ako u proseku spavamo 48 sati i radimo 40 sati nedeljno, ostane nam 80 sati da ih organizujemo onako kako mi želimo. To uopšte nije malo vremena. Kako onda neko ispuni sve svoje planove a neko konstantno nema vremena? Šta se desilo sa tih 80 sati?

Pokušaću da vam opravdam još neki potrošeni sat. Istina je da nedeljno potrošimo još minimum 10 sati na svakodnevni (neplaćeni) kućni rad. Možda morate da putujete do i od posla, računamo još 10 sati nedeljno. Ostaje nam 60 sati, slobodnog vremena, samo za vas, da radite šta god želite. To je oko 8 sati dnevno…8 SATI DNEVNO!!!

Recimo da svaki dan pogledate jednu epizodu serije, ostaje vam 7 sati, onda stigne neki mail pa vi hitno morate da ga proverite, iako ste završili sa poslom i skoro ste sigurni da može da sačeka do jutra. Kad ste već ispred ekrana malo odete na Facebook i tamo se zaglavite čitajući komentare ljudi koje ne znate na postu koji vas ustvari i ne zanima toliko. To vas umori i odete na Instagram da se malo opustite uz lepe slike i da vidite ko je šta danas radio. Skrol, like, refreš i ode još sat vremena. A pošto vam je ostalo jos samo par sati pre nego što treba da odete u krevet da biste ustali na vreme za posao, krenete da kalkulišete i onda shvatite da ne možete ništa ozbiljno da uradite za to vreme, rešite da pogledate jos neku epizodu serije ili možda da malo vrtite kanale pre nego što legnete. Ovo mi se često dešava i svaki put se osećam potpuno izgubljeno i pojma nemam zašto sedim i vrtim kanale na TV-u.

Istina je da svi svakodnevno gubimo vreme. Nije lako odoleti svim izazovima (sadržajima) oko nas, ali definitivno postoje načini da gubitak svedemo na minimum i da postanemo svesni načina na koji trošimo vreme.

Kako da oslobodite vreme?

Ako ste spremni da se borite za vreme po vašoj meri počnite od ovih pet stavki:

1. postanite svesni kako provodite vreme.
2. definišite za šta želite više vremena, šta su vam prioriteti.
3. razmislite koje su vaše loše a koje dobre navike.
4. naučite da kažete NE.
5. počnite da koristite planer da zapisujete stvari.

Možda vam ovo zvuči kao neki newage-menadžersko-korporativni trik, ali ustvari je potpuno suprotno od toga. Vaš cilj nije da više radite, da budete efikasniji i rentabilniji, vaš cilj je da vreme trošite na stvari u kojima stvarno uživate, a da sve ostalo svedete na minimum, posebno da pasivno zarađujete pare multikompanijama. Ako niste sigurni kako da počnete, spremio sam za vas besplatnu tabelu za praćenje vreme, koja će vam pomoći da krenete u borbu za vreme po vašoj meri.

Kako biste uspešno oslobodili vreme za stvari koje vas ispunjavaju, prvo morate da postanete svesni kako sada koristite ovaj dragoceni resurs. Jedan od načina je da određeni period beležite kako provodite vreme. To možete raditi tako što ćete svakih 30 minuta zapisivati šta ste radili. Kako biste olakšali ovaj proces, predlažem vam da preuzmete našu besplatnu tabelu. Garantujem vam da ćete samo nakon par dana biti iznenađeni vašim dnevnim aktivnostima. Kako biste stekli pravi utisak o vašim navikama, predlažem da tabelu popunjavate minimum nedelju dana, a najbolje da to radite 4 nedelje. Istina je da često nismo ni svesni kako smo stvarno proveli dan, a kamoli nedelju ili mesec. Onog trenutka kada postanemo svesni svog vremena na korak smo da boljeg organizovanja, a to nas vodi do kvalitetnijeg života.

U početku će vam možda biti naporno i čudno, meni je trebalo dve nedelje da mi ovo postane svakodnevna rutina, ali stvarno se isplatilo. Dakle kao i sa svakom borbom, morate biti uporni i istrajni. Prvo sam beležio svakih pola sata dok nisam stekao neku rutinu i malo jasniju predstavu o svojim navikama, sada mi je dovoljno da tri, četri puta u toku dana potrošim par minuta kako bih popunio tabelu i ujedno imao retrospektivu šta sam do tada uradio. Za popunjavanje tabele koristim markere u boji i šrafuru. Vremenom sam imao potrebu da dodatno podelim neke aktivnosti, pa sada imam 18 znakova.

Tabela je samo jedan od načina da pratite vaše aktivnosti, možda vas inspiriše da kreirate drugačije sisteme ili da je prilagodite kako vama odgovara. Rado ćemo čuti vaše predloge za unapređenje.

U narednim tekstovima ću nastaviti da razmišljam o vremenu, navikama i alatima koji nam mogu pomoći da organizujemo vreme po vašoj meri.

Nije sve izgubljeno i bitka za vreme nam tek predstoji. Pitanje trajanja radnog vremena poslednjih nekoliko godina je dosta aktuelno kod vodećih evropskih sindikata. Pored velikih sistemskih promena, potrebno je promeniti i lične navike. Smanjite vreme ispred ekrana, recite dosta hitnim poslovima, naučite da kažete NE svaki put kada vas nešto zamole. Nekad je NE veća usluga nego pristanak iz automatizma i želje da pomognete iako nemate kapaciteta. Postavite sebi jasne i dostižne ciljeve i neka vam oni budu prioritet. Budite realni spram svojih mogućnosti. Često mislimo da možemo brže, jače, bolje (znamo gde nas to vodi). Naprotiv, moramo sporije, umerenije i kvalitetnije. Donesite odluku, prestanite da jurcate, počnite da zahtevate vreme po svojoj meri.

Sledeći koraci:
Preuzmite besplatnu tabelu za praćenje vreme
Počnite da koristite planer. Naš predlog je Luna.